Serbia

Be the director, leading actor/actress, camerman & producer of your own movie and win one of our cash prizes!

The ERA- Net SusCrop is launching a video contest to actively involve EVERYBODY from across the world to reflect, communicate and inspire on ‘what sustainable crop production means to you?’.

The competition is open to EVERYBODY and is supposed to activate multiple groups: school children, students, scientists, farmers/farmer-groups, and any person/group of random enthusiasts, artists (film, circus, music, digital/installation art, …), architects, social media/communication workers, etc.

KEYWORDS to inspire: sustainability, resilience, agriculture, forestry, ecology, crop production, crops, plants, science, nature, climate change, the future

However, we invite any kind of video: be original, think out-of-the-box! What does sustainability in the area of crop production mean to you? How should agriculture look like in the future? Do you practice sustainability procedures in growing crops or ornamental plants in your environment (e.g. your garden or balcony)?

More information on the different categories, prizes, eligibility conditions and selection criteria can be found on: https://www.suscrop.eu/video-contest-2022

We look forward to receiving your video!

Povodom manifestacije Dan fascinacije biljkama koja se održava širom sveta tokom maja meseca (https://plantday18may.org/category/europe/serbia/) odlučili smo da je pravi trenutak da zajedno zavirimo u čarobni svet biljaka i predstavimo vam knjigu Botanika Sonje Duletić-Laušević i Dušice Janošević.

U prvom delu radionice prof. dr Dušica Janošević (Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu) će nas upoznati sa naukom o biljkama, ko su bili veliki botaničari i kako biljke dobijaju imena. U nastavku radionice biolog Ljiljana Tubić (Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”) će nam pomoći da se na kreativan i praktičan način upoznamo sa organima biljke – od sićušnog semena do mreže korenova. Imaćemo priliku da vidimo i kako voda putuje kroz biljku, a dobićemo odgovor na pitanje da li biljke mogu da izvode i neke pokrete. Zajedno ćemo otkriti šta se to fascinatno dešava u maloj fabrici koja se zove list i naučićemo kako se pravi herbarijum.

Sva mesta na radionici su već popunjena!

Najveći značaj mahovina se ogleda u ekološkom smislu, jer su bitna komponenta vegetacije kišnih šuma, močvara, planina i tundri. Briofite su prvi kolonizatori zemljišta, golog kamenja, … Mahovine su često najzačajnija komponenta ekosistema, pa čak i onih najsurovijih. Njihovo prisustvo u ledenim pustinjama, epifitskom sloju šuma i tundrama zajedno sa lišajevima je nezamenljivo. Zbog svoje sposobnosti da sintetišu veliki broj sekundarnih metabolita, korisne su u tradicionalnoj medicini za previjanje rana i opekotina. Takođe, u kineskoj tradiciji se koriste i kao začini, zbog produkcije ljutih supstanci sličnih kapsaicinu i piperinu ili izuzetno slatkih supstanci kao što je slučaj kod mahovina roda Fissidens i Rhodobryum. Pored već pomenutih činjenica tokom samog predavanja saznaćete zašto su ove biljke tako posebne.

Metalofite predstavljaju specifičnu grupu biljaka adaptiranih na rast u supstratima sa visokim koncentracijama potencijalno toksičnih metala. Srbija predstavlja jedan od centara raznovrsnosti metalofitama koje imaju veliki potencijal za primenu u biotehologiju. Kroz ovo predavanje , naučićemo gde najčešće žive metalofite, kako su se adaptirale na takva staništa i na koji način usvajaju visoke koncentracije metala iz podloge. Takođe, saznaćemo i na koji način ove biljke tolerišu toksične koncentracije teških metala.

U živom svetu beg od napadača, predatora, česta je ponašajna reakcija koja omogućava spas i preživljanje jedinke, ali i opstanak populacije i vrste. Međutim, biljke kao sesilni organizmi nemaju ovu opciju! Korenom pričvršćene za tlo ne mogu pobeći pred napadačima. Tokom predavanja namenjenom ljubiteljima biljaka pokazaćemo fascinantne odbrambene strategije i mehanizame koje su biljke razvile tokom evolucije i kojima se uspešno „brane“ od proždrljivih herivora.

Novi trendovi u nauci su doprineli saznanjima o tome zašto je prisustvo određenih hemijskih jedinjenja u namirnicima korisno za zdravlje ljudi, a prisustvo nekih drugih može negativno uticati na fiziološke funkcije organa i organskih sistema. S tim u vezi, mnoga tradicionalna saznanja koja su do skoro imala potvrdu samo u praksi, stekla su i naučnu potvrdu. Na ovom predavanju predstavićemo neke od naučno potvrđenih informacija koje ukazuju na širok spektar primene i lekovitost prirodnih proizvoda od kojih se mnogi nalaze i u namirnicama koje svakodnevno konzumiramo.

Biljke vaskrsnice mogu da prežive skoro potpuni gubitak vode iz svojih tkiva i da pređu u stadijum mirovanja (anabioze). Nakon što voda u spoljašnjoj sredini postane dostupna, ove biljke ponovo ožive i vraćaju se u prvobitno stanje.
Šta sve možemo da naučimo od biljaka vaskrsnica o životu i preživljavanju u nepovoljnim uslovima? Da li je moguće prespavati probleme? Koja je cena ”večnog života”?

Predavanje se odnosi na evoluciju biljaka, od njihovog  izlazka iz mora na kopno pre 400 miliona godina, preko evolucije prvih cvetova u vreme dinosaurusa, do  ogromnih promena koje je sa sobom donela pojava trave pre 30 miliona godina. Pored osnovne teme u predavanju je dat osvrt  i na sve ostale faktore koji su imali uticaj na razvoj vegetacije kao što su nastanak života na Zemlji, najznačajnije planetarne kataklizme i izumiranja, pojave ledenih doba, kao i uticaj kretanja kontinenata na razvoj živog sveta.

Ove godine 18. maja u okviru Dana fascinacije biljkama planirana je poseta saradnika Odeljenja za fiziologiju biljaka Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković” učenicima 3. razreda OŠ „Danilo Kiš“. U okviru ove posete sa decom će se obraditi tema pod naslovom  „Šta nam to biljke daju – značaj gajenja biljaka u laboratoriji”. Pored toga što biljke stvaraju kiseonik i ugljene hidrate, one proizvode i različita sporedna jedinjenja koja mogu imati veliki značaj za zdravlje ljudi. Gajenje biljaka u laboratorijskim uslovima, odnosno in vitro, nam pruža mogućnost da, između ostalog, ispitamo šta sve može uticati na stvaranje tih jedinjenja. Radionica će podrazumevati upoznavanje sa in vitro kulturom biljaka kao i pravljenje ekstrakata od nekih aromatičnih i medicinski značajnih vrsta.

Saradnici Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ u okviru manifestacije Dan fascinacije biljkama ove godine organizuju radionicu za decu predškolskog i mlađeg školskog uzrasta. Deca će imati priliku da 18. maja na radionici „Napravi svoju planetu“ čuju na koji način mogu da se uključe u zaštitu živote sredine, ali i da saznaju nešto novo o ugroženim i zaštićenim biljnim vrstama. Tokom radionice svako dete će imati priliku da pokaže svoje kreativne sposobnosti i napravi planetu kakvu želi.

U okviru manifestacije Dan fascinacije biljkama, 18. maja, saradnice Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković” sa Odeljenja za evolucionu biologiju i Odeljenja za fiziologiju biljaka organizuju radionicu za decu mlađeg školskog uzrasta. Učesnici će imati priliku da čuju zanimljive informacije o vrstama oprašivanja i odnosima između izgleda cvetnih organa i vrste oprašivača. Tokom radionice, svako dete će imati priliku da, koristeći svoju kreativnost i različite ponuđene materijale, napravi svoj “savršen” cvet u odnosu na odabran tip oprašivanja.

Autori: Sanja Šajkunić, Lea Vlajnić, Katarina Hočevar

Na Danu fascinacije biljkama, 18. maja 2022. godine, saradnici Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković” organizovaće radionicu za decu predškolskog i mlađeg školskog uzrasta pod nazivom “Šta je čarobno u svetu Nepeta: miris ili izgled cvetova?”. Deca će imati priliku da vide desetak različitih vrsta roda Nepeta, gajenih u staklenoj bašti, kao i u laboratorijskim uslovima. Osetiće njihove jedinstvene mirise. Saznaće otkud potiču mirisi i kako se oni mogu upotrebiti prilikom izrade sapuna. Takođe će imati priliku da vide nakit izrađen od Nepeta. Deca će iskazati svoju kreativnost bojenjem crteža cvetova Nepeta.

Botanička bašta “Jevremovac” upoznaće u kratkoj šetnji, najmlađe sugrađane sa svojom osnovnom ulogom u očuvanju prirode i negovanju retkih i ugroženih biljaka sa različitih kontinenata. Tokom šetnje sakupljaćemo listove različitih biljnih vrsta i učiti kako te biljke  da prepoznamo u prirodi, parkovima, dvorištima…saznaćemo kako biljke dišu, kada spavaju, zašto su važne i za ljude i za životinje, za čitavu Planetu, zašto moramo da ih čuvamo i kako to najbolje da radimo. Nakon šetnje crtaćemo biljku koja nas je najviše fascinirala u Bašti, kroz paletu boja i oblika naučićemo razliku izmedju plodova i semena. Samu radionicu realizovaćemo u najzelenijem kutku otvorenog prostora  Botaničke bašte uživajući u prirodi koja nas okružuje. Vreme trajanja radionice je 90 minuta.

Autori: Mira Fiškalović i Marija Jončić

Kontakt osoba: Mira Fiškalović – 064/8237915

Srpsko biološko društvo “Stevan Jakovljević” Kragujevac organizuje terenski seminar Kosovski božur (Paeonia peregrina)

predavanje i obilazak: prof. dr Milan Stanković

Povodom manifestacije Dan fascinacije biljkama koja se održava širom sveta tokom maja meseca (https://plantday18may.org/category/europe/serbia/) odlučili smo da je pravi trenutak da zajedno zavirimo u čarobni svet biljaka i predstavimo vam knjigu BotanikaSonje Duletić-Laušević i Dušice Janošević.

U prvom delu radionice prof. dr Dušica Janošević (Biološki fakultet, Univerzizet u Beogradu) će nas upoznati sa naukom o biljkama, ko su bili veliki botaničari i kako biljke dobijaju imena. U nastavku radionice biolog Ljiljana Tubić (Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”) će nam pomoći da se na kreativan i praktičan način upoznamo sa organima biljke – od sićušnog semena do mreže korenova. Imaćemo priliku da vidimo i kako voda putuje kroz biljku, a dobićemo odgovor na pitanje da li biljke mogu da izvode i neke pokrete. Zajedno ćemo otkriti šta se to fascinatno dešava u maloj fabrici koja se zove list i naučićemo kako se pravi herbarijum.

Sva mesta na radionici su već popunjena!

Povodom međunarodne manifestacije “Dan fascinacije biljkama” studenti prve godine Biološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu će posetiti Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Odeljenje za fiziologiju biljaka. Tokom ove posete studenti će imati prilike da se upoznaju sa radom u kulturi in vitro, a i da postave svoj prvi eksperiment u petri posudi pod sterilnim uslovima.
#plantday

Druga po redu Pelcerijada održaće se u Beogradu, u Kafe Šupa, na Zelenom vencu, sa početkom u 15h.
Koncept Pelcerijade je razmena pelcera i zasađenih biljaka, upoznavanje i razmena iskustava o uzgajanju biljaka.
Biće organizovana i humanitarna tombola sa lepim nagradama. A pridružiće nam se i organizacija Šuma peva, koja će skupljati donacije koje posle koristi za pošumljavanje grada.

Čekamo vas, da se upoznamo, družimo i podelimo razne savete i iskustva u gajenju biljaka.
Organizatori: Kafe Šupa, Studio Tufna, Sanseverian, Brundac

Srpsko biološko društvo “Stevan Jakovljević” Kragujevac organizuje  godišnju skupštinu i predavanje na temu Efemere – najlepši vesnici proleća.

U duhu predstojeće manifestacije “Dan fascinacije biljkama”, Institut za biologiju i ekologiju će u subotu, 19. marta, posetiocima prikazati, ali i omogućiti učešće u izvođenju zanimljivih eksperimenata sa biljkama. Poseti nas! Učestvuj! Fasciniraj se! @BIO.EKO.PMF.KG